на бесмислене

Данас је био последњи ексер у ковчегу, и одлучио сам ударио објашњења неколико редова на мој пост бесмислено 🙂 Тога да објасни, шта се десило – данас један човек ми је рекао, – вау, и био си душу 😆 Па шанса майна под овом бруталном љуске леда, под слојева снагу и чврстину, и тако даље, постоје оригано, где дрхти и траже лепо у свету. Е не по детски и с розови очила но има я оная позитивна сила която и дава усмивката сутрин или пък те кара виждаш лъч светлина в края на тунела или просто се надява понякога на някое малко чудо колкото и да не вярва в тях 😉 Да не съм безчувствено копеле дето не знае какво прави просто понякога (као по правилу,) ја понижени, скривено, али не подкосить. Ја више волим да људи око мене не виде шта се дешава у мојој глави, држи се за свој свет ништа мање него други, и интимна осећања више, по мом мишљењу. Неки људи мисле, имам проблема са изразом емоција – па, можда си у праву, а може и да не са 🙂

Тако, доста глупости, да се пресели на други занимљив део поста – коментар Лили. Ха коментар апсолутна тајна чак и за мене. Књижевница га је непознат, ја више волим да верујем, то је неки момак који је видео нешто што му се свидело, а он се осврнуо на. Истина звучи прилично проклето истинско и искрено, али – шанса, покушао сам контакт са аутором коментара, али ништа нису добили – ја не кажем. Желео бих да разговарам са особом са тако јаким емоцијама, као што га је изазвао будалаштине, као што је моје 🙂 ми је Драго када прогоне људе, да се осећа срећним.

Трећи и последњи део је био занимљив неколико питања – О томе, ко је то име? Па, не знам, да будем искрен. Не съм го писал с определена цел да предизвикам емоция в определен човек по скоро ми се пишеше нещо и това ми се въртеше в главата – било ми је мало тужно, и тако да емоције, које доноси таква 🙂

Оставите одговор

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена *

anti Спам *